Vlada R. Srbije o mreži izaslanstava odbrane
18. 11. 2010
Do sada je Ministarstvo odbrane raspolagalo sa 19 vojnih izaslanstava, ali odlukom Vlade Srbija može obrazovati izaslanstva odbrane u 32 države, a izaslanike odbrane može akreditovati na nerezidencijalnoj osnovi u još deset zemalja, rekao je za “Blic” v.d. direktora Vojnoobaveštajne agencije brigadni general Dragan Vladisavljević.
General Vladisavljević: Nastojimo da izaslanstva imamo i u državama sa kojima planiramo zajedničke aktivnost Od postojećih 19 vojnih izaslanstva, kako objašnjava Vladisavljević, u četiri države - SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Rusiji nalaze se izaslanik i pomoćnik izaslanika odbrane, dok su u preostalim izaslanstvima samo izaslanici odbrane (Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, te Francuska, Italija, Austrija, Grčka, Turska i Španija, a u Aziji i Africi - Kina, Egipat i Libija).
Odgovarajući na pitanje na osnovu čega se određuje broj izaslanstava, kao i zemlje u kojima će oni raditi, Vladisavljević kaže:
- Odluku o broju i rasporedu izaslanstva odbrane donosi Vlada Republike Srbije, a ministar odbrane propisuje pravilnik o izaslanstvima. Odluku o obrazovanju, zatvaranju ili ukidanju donosi ministar odbrane na predlog direktora Vojnoobaveštajne agencije. Ovaj predlog formuliše na osnovu analize bezbednosnih i odbrambenih prioriteta zemlje, sagledavanja pretnji i potrebe za praćenjem političko-bezbednosne situacije u pojedinim regionima.
Direktor VOA objašnjava da su najvažnija izaslanstva svakako u zemljama našeg neposrednog okruženja, ali i u velikim evropskim državama i stalnim članicama Saveta bezbednosti UN.
- U poslednje vreme posebno nastojimo da izaslanstva imamo u državama koje daju veliki doprinos međunarodnoj bezbednosti i sa kojima planiramo zajedničke aktivnosti, poput Španije. Ali, selekcija se vrši i da bi se uskladile želje i ekonomske mogućnosti. U tom smislu, postoji opcija vršenja ove funkcije na nerezidencijalnoj osnovi - navodi naš sagovornik.
Vojna izaslanstva, podseća on, osnivaju se pri stalnim diplomatskim misijama u inostranstvu, a jačanjem civilne kontrole i razvojem odbrambene funkcije vojni izaslanici su dobili, kako navodi, čitav niz novih zadataka iz oblasti međunarodnih odnosa, politike odbrane, međunarodne vojne saradnje, ekonomske, naučne i naučno-tehničke saradnje iz domena odbrane.
Inače, u hijerarhiji sistema odbrane, vojni izaslanici potčinjeni su ministru odbrane, njihov rad posredno kontrolišu Vlada i parlament Republike Srbije. Organizaciono, pripadaju Vojnoobaveštajnoj agenciji MO i podređeni su njenom direktoru. Prema instrukcijama i na bazi podataka koje prikupljaju kao zvanični predstavnici, propisanim i legalnim diplomatskim sredstvima, izaslanici odbrane sačinjavaju izveštaje o razvoju događaja u državama gde borave i drugim državama od interesa za bezbednost Srbije. Istovremeno, u diplomatskoj misiji Srbije savetuju naše ambasadore u pitanjima odbrane.
Raspadom SFRJ brojna vojna izaslanstva su ugašena. Posle NATO agresije prekinuti su diplomatski odnosi sa četiri vodeće zemlje NATO - SAD, Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom. Posle 5. oktobra 2000. ponovo su aktivirana. Vladisavljević napominje da zatvaranje vojnih izaslanstava negativno utiče na ukupne bilateralne odnose i interese zemlje.
Odlukom Vlade odobreno je osnivanje izaslanstva odbrane u: Albaniji, Austriji, Belgiji, BiH, Bugarskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, Grčkoj, Egiptu, Izraelu, Indiji, Iraku, Iranu, Italiji, Južnoafričkoj Republici, Kini, Libiji, Mađarskoj, Makedoniji, Nemačkoj, Norveškoj, Rumuniji, Rusiji, SAD, Turskoj, Ukrajini, Francuskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Španiji, Alžiru, Holandiji i Portugalu. U državama u kojima nije obrazovano izaslanstvo odbrane Srbije, izaslanik odbrane može se akreditovati na nerezidencijalnoj osnovi, i to u Belorusiji, Danskoj, Kanadi, Moldaviji, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Finskoj, Crnoj Gori i Švedskoj
