NASTANAK PRVOG "JUGOSLOVENSKOG VOJNOOBAVEŠTAJNOG ORGANA"
U Srpskoj vojsci, prva zvanična institucija koja je imala u svojoj nadležnosti i vojnoobaveštajnu funkciju, bio je Glavni đeneralštab, ustanovljen uredbom "Ustrojstvo đeneralataba" iz 1876.godine. Nosilac te funkcije bilo je njegovo Prvo, u stvari Operativno odeljenje.
"Uredbom o đeneralštabnoj struci" iz 1884. godine regulisano je da rukovodeći i izvršni organ vojnoobaveštajne službe bude Spoljni odsek Operativnog odeljenja.
Od 1900.godine Glavni đeneralštab je Spoljnjem odseku proširio nadležnosti te je Uredbom o đeneralštabnoj struci iz 1902. godine nazivan Izveštajnim odsekom Operaciskog odeljenja.
1908. godine, nakon aneksije Bosne i Hercegovine, Glavni đeneralštab je formirao granične rejone sa Turskom i Austro-Ugarskom prema Bosni, koji su imali nadzorne oficire sa isključivo obaveštajnim zadacima.
Prostor granice sa Turskom pokrivali su granični rejoni :
- Vranjski - nadzorni oficir Božin Simić,
- Raški - kapetan Radoje Pantić i
- Javorski - kapetan Milan Vidojević.
Svaki granični rejon je predstavljao jedan obaveštajni centar.
U toku Prvog svetskog rata, kada je od Glavnog đeneralštaba, kao jezgra, formiran štab Srpske vrhovne komande, Izveštajni odsek Operacijskog odeljenja postao je Obaveštajni odsek Operativnog odeljenja Vrhovne komande.
Na Solunskom frontu 1916-1918. godine, sve aktivnosti vojnoobaveštajne službe integrisano je izvodilo Operativno odeljenje Vrhovne komande, pretežno preko svog Obaveštajnog odseka koji je u svom sastavu imao Ratni pres-biro, Cenzuru VK, Policijsku sekciju, delegate i održače veza kod savezničkih vojski i povremeno četničke (specijalne) sastave. Vojnoobaveštajna funkcija bila je integrisana sa svim funkcijama Vrhovne komande (operativnom, pozadinskom i dr.) i obuhvatala je više tada područnih funkcija: bezbednost, informativno-propagandna delatnost, organizovanje i koordinacija specijalnim dejstvima i jedan deo odnosa sa savezničkim vojskama.
Rad Obaveštajnog odseka bio je intenzivan i uspešan i zaključeno je da treba da preraste u Obaveštajno odeljenje Vrhovne komande na čemu su posebno insistirali načelnik Štaba Vrhovne komande i njegov pomoćnik.
Na Solunskom frontu štab Vrhovne komande uspešno je unapređivao svoj rad a jedan od načina bilo je uopštavanje i korišćenje sopstvenih, savezničkih i neprijateljskih iskustava. Izdvajamo zaključak da Obaveštajni odsek treba da preraste u Obaveštajno odeljenje Vrhovne komande na čemu su posebno insistirali načelnik štaba Vrhovne komande i njegov pomoćnik koji su najviše bili angažovani na integrisanju rada jedanaest odeljenja Vrhovne komande.
