Aleksandar J. Mašin
(1857-1910)
Rođen je 24. maja 1857. u Beogradu, a umro 1910. godine u Beogradu.
Nakon završetka šest razreda gimnazije u Beogradu, stupio je 1871. godine u Artiljerijsku školu, koju je završio 1876. godine, kada je proizveden u čin pešadijskog potporučnika. Završio je Višu školu Vojne akademije, dvogodišnju oficirsku školu u Beču i đeneralštabnu pripremu, te postao đeneralštabni kapetan prve klase 1885. godine. U čin potpukovnika unapređen je 1893. godine, a čin pukovnika je dobio 1898. godine.
Penzionisan je 1900. godine, reaktiviran 29. maja 1903, kada se uključio u Majski prevrat kao najstariji oficir. Ponovo je penzionisan 29. maja 1906, i to na zahtev vlade Velike Britanije.
Važnije dužnosti: rad u štabu Dobrovoljačkog korpusa na Drini (u ratu 1876), komandant pešadijskog bataljona (u ratovima 1877-1878. i 1885), komandant pešadijskog puka, profesor Vojne akademije, načelnik štaba divizije, vojni izaslanik u Beču (1897-1898), poslanik na dvoru crnogorskog kneza (1897-1898), izaslanik Srbije na Haškoj konferenciji (1899), ministar građevina (1903), komandant Dunavske divizijske oblasti (1904) i dr.
Kao vojni pisac i prevodilac objavljivao je zapažene članke i prevode, najviše u časopisu „Ratnik".
Odlikovan je Ordenom takovskog krsta trećeg stepena, Ordenom belog orla trećeg stepena, Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena, Ordenom Miloša Velikog četvrtog stepena, Zlatnom medaljom za hrabrost, Srebrnom medaljom za hrabrost, spomenicama ratova 1876, 1877-1878. i 1885. godine, te Spomenicom kralja Petra Prvog.
