Dimitrijević Dragutin – APIS
(1884-1917)
Rođen 18. avgusta 1876. godine, pukovnik Srpske vojske. Bio je glavni organizator zavere oficira koja je izvršila Majski prevrat (11. juna 1903. godine po novom kalendaru), tokom kojeg je ubijen kralj Aleksandar Obrenović sa suprugom Dragom Mašin, a doveden na presto kralj Petar I Karađorđević.
Od 1904. godine, bio je član Glavnog odbora četničke akcije. Bio je lični pratilac i telohranitelj princa prestolonaslednika Đorđa za kojeg je zaključio da neće biti dobar vladar. Na njegovu inicijativu i insistiranje, kralj Petar I je promenio pravo i odluku da princ Đorđe nasledi presto u korist svog drugog sina, Aleksandra. U to vreme, princ Aleksandar je bio kadet u paževskom korpusu ruskog cara a Apis je bio zadužen od strane kralja Petra I da, kroz kontakte sa ruskom carskom službom bezbednosti, Ohranom, vodi računa o bezbednosti princa.
Početkom 1911. godine, prišao je, a potom postao i član Vrhovne centralne uprave tajne zavereničke organizacije »Ujedinjenje ili smrt«. U I svetskom ratu bio je rukovodilac obaveštajne službe Glavnog generalštaba, načelnik štaba Užičke vojske, Timočke vojske i na Solunskom frontu, pomoćnik načelnika štaba 3. armije.
Zbog neslaganja sa odlukama princa Aleksandra, navodno je izjavio da će, kako ga je uzdigao tako i srušiti i dovesti na presto sledećeg po redu Karađorđevića. To je bilo dovoljno da se pokrene tajna istraga o aktivnostima pukovnika Apisa, te da se on, sa celom grupom pripadnika organizacije »Ujedinjenje ili smrt«, izvede pred sud, osudi na smrt i strelja. Uhapšen je 28. decembra 1916. godine, i na insceniranom Solunskom procesu, sa još desetinom svojih istomišljenika, zbog tobožnjeg organizovanja atentata na regenta Aleksandra, osuđen na smrt i streljan 26. juna 1917. godine.
Na inicijativu Aleksandra Rankovića 1953. godine, pokrenut je postupak za obnavljanje procesa, koji je obnovljen u Beogradu, preispitani su svi podneti dokazi i preostali živi svedoci i doneta je odluka o rehabilitaciji Apisa i cele grupe sa njim osuđenih srpskih oficira – obaveštajaca i patriota koji su sa njima bili povezani.
