Petar Topalović
(1840-1891)
Petar Topalović, rođen je 14. septembra 1840. godine u Kragujevcu, od oca Milosava, pomoćnika načelnika okruga Smederevskog i majke Anke. Umro je 20. avgusta 1891. u Beogradu. Oženio se Lenkom, kćerkom Đorđa Pantelića, trgovca iz Sremske Mitrovice. Imao je sina Milosava i kćeri Draginju i Anku. Kći Draginja bila je udata za poručnika Ljubomira Pokornog.
Osnovnu školu učio je privatno. Četiri razreda gimnazije završio je u Beogradu. U vojsku je stupio kao pitomac 3. klase Artiljerijske škole, 29. oktobra 1855. godine. Školovanje je završio 19. avgusta 1860, kao treći u rangu, od jedanaest pitomaca. Kao državni pitomac, 1861. godine poslat je u Prusku, gde je služio pri gardijskim jedinicama. Zatim je, po sopstvenoj volji, 1863. godine otišao iz vojske. Od 1864. do 1866. bio je pitomac francuske Đeneralštabne akademije. Tokom školovanja boravio je na praksi u francuskim jedinicama. Praksu je 1867. godine obavljao i u Topografskom odeljenju Ministarstva vojnog u Parizu.
Unapređenje u činove: kaplar, 22. decembra 1856. podnarednik, 16. novembra 1857. narednik, 5. novembra 1859. potporučnik, 19. avgusta 1860. poručnik, 30. juna 1862. kapetan 2. klase, 1. januar 1870. kapetan 1. klase, 27. aprila 1873. major, 19. januara 1875. potpukovnik, 10. oktobra 1876. pukovnik, 21. maja 1881. general, 22. februara 1887.
Po završenoj Artiljerijskoj školi. prvim rasporedom, određen je za vodnika u 1. bataljonu Stajaće vojske. do decembra 1861. godine. Posle nekog vremena provedenog van vojske, ponovo je primljen u činu poručnika, 13. januara 1867. i raspoređen za vodnika u 1. bataljonu Stajaće vojske. Za vodnika u 4. poljskoj bateriji Stajaće vojske određen je 19. oktobra 1867, a već početkom sledeće godine. 15. januara. određen je na službu u Opštevojno odeljenje Mnnistarstva vojnog i za ađutanta kneza Mihaila Obrenovnća.
4. maja 1868. postavljen je za štabnog oficira Šabačke okružne vojske. Na toj dužnosti bio je do 19. aprila 1873, kada je ponovo vraćen u Opštevojno odeljenje Ministarstva vojnog. Zatim je ponovo prešao u trupu, 12. maja 1874, kada je postavljen za šefa štaba Artiljerijske brigade. Iste godine, u septembru, zajedno sa Tihomiom Nikolićem, određen je za posmatrača na manevrima u Vlaškoj. Uoči rata sa Turskom, 10. maja 1876. postavljen je za načelnika štaba Timočke divizije. U toku ratnih događaja, 10. avgusta određen je najpre na službu u štab generala Černjajeva, zatim 14. oktobra za načelnika štaba komande 4. banjskog kora, pa 10. novembra za zastupnika načelnika štaba komande Timočko-moravske vojske i na kraju te godine za načelnika štaba komande Timočkog korpusa. U Timočkom korpusu zadržao se do 12. marta 1877, kada je i prekomandovan na službu u Glavni generalštab. Iste godine, u daljim ratnim događajima, od 19. avgusta bio je komandant Dunavske divizije, a od 3. januara do 9. oktobra 1878. komandant Ibarske divizije.
Na službi u Đeneralštabnom odeljenju Glavnog generalštaba nalazio se od 9. oktobra 1878. do 2. aprila 1880, kada je postavljen za načelnika Đeneralštabnog odeljenja Glavnog generalštaba. Sa ove dužnosti je, 24. marta 1882, određen za komandanta Timočke divizije, a istovremeno i vršioca dužnosti komandanta Timočkog kora.
Od 15. februara 1883. bio je vojni izaslanik u Carigradu, a 12. oktobra iste godine ponovo je postavljen za na čelnika Đeneralštabnog odeljenja Glavnog generalštaba. Sledeće 1884. otišao je u inostranstvo da, kao domaći izaslanik prisustvuje manevrima francuske vojske. Ponovo je, na kratko vreme, vraćen u trupu 1. septembra 1885, postavljenjen za komandanta Moravske divizije. U Srpsko-bugarskom ratu, posle poraza na Slivnici, 20. novembra 1885, zamenio je Jovana Petrovića na mestu načelnika štaba Vrhovne komande. Po završetku sukoba, u kabinetu Milutina Garašanina je najpre, od 23. marta 1886. godine, bio ministar građevina, a od 5. februara 1887, u istoj vladi, zamenio je Đuru Horvatovića na dužnosti ministra vojnog i tu ostao do 1. juna 1887. godine.
Za komandanta Moravske divizijske oblasti postavljen je 26. oktobra 1887. Za inspektora pešadije Ministarstva vojnog određen je 30. aprila 1888. Kratko, u junu te godine, zastupao je odsutnog Kostu Protića na mestu ministra vojnog. Poslednjih godina života bio je član visokih vojnih Komisija - od januara 1889. član je Komisije za novu formaciju vojske, a dve godine kasnije, u septembru, postaje i član Komisije za nastavu i organizaciju vojske. Osim komandnih dužnosti Topalović je u više navrata bio i profesor u Vojnoj akademiji: od 31. oktobra 1873. do 1. oktobra 1875, od 25. avgusta 1878. do 31. avgusta 1880, školske 1886-1887 i 1889-1890 kada je predavao strategiju i istoriju ratne veštine. Dva puta, od 1. do 23. marta 1886. i od 27. marta 1889. do 20. avgusta 1891. bio je i upravnik ove škole. Na ovoj dužnosti zatekla ga je i smrt. Pored navedenih, obavljao je i druge dužnosti. Bio je sudija Vojnodisciplinskog i Vojnokasacionog suda, te predsednik i član ispitnih komisija za činove nižih i viših oficira.
Odlikovanja: domaća: Orden takovskog krsta sa mačevima 1. i2. reda Orden takovskog krsta 3. reda, Zlatna medalja za hrabrost, Spomenica rata za oslobsfenje i nezavisnost 1876-1878. Spomenica na rat 1885-1886. Strana: francusko - Orden oficirskog krsta legije časti, austrijsko - Orden gvozdene krune 2. reda.
