Vukoman Arančić
(1850-1915)
Vukoman Arančić je rođen je u selu Lanište, Jagodinski okrug 10. maja 1850. (po nekrologu 1851), u zemljoradničkoj porodici. Umro je od pegavog tifusa u Užicu, 12. februara 1915. Bio je oženjen Milicom, čije devojačko prezime nije poznato. U braku su imali dva sina, Petra i Branislava, takođe oficire. Oba sina poginuli su u Prvom svetskom ratu. Njegovo treće dete, kćer Slavka, udala se za potporučnika Marka A. Popovića.
Šest razreda gimnazije završio je u Kragujevcu. Vojnu akademiju upisao je novembra 1869. (9 klasa), a završio je 20. septembra 1874, kao sedmi u rangu od 20 pitomaca. U periodu od 1880. do 1882. boravio je u inžinjerijskim trupama u Beču kao državni pitomac.
Unapređenje u činove: potporučnik, 20. septembra 1874. poručnik, 2. avgusta 1876. kapetan 2. klase, 1. aprila 1880. kapetan 1. klase, 1. januar 1885. major, 16. aprila 1887. potpukovnik, 1. novembra 1892. pukovnik, 1. novembra. 1897. general, 1. novembra 1913.
Po završetku Akademije, do 1876. godine bio je vodnik inžinjerijske čete, ordonans-oficir u Šumadijskoj diviziji, a potom u banjskom koru. U Prvom srpsko-turskom ratu određen je na dužnost ađutanta za generalštabne poslove u Timočkom korpusu. U Drugom ratu bio je načelnik štaba Jagodinske brigade. Na njenom čelu, 29. decembra 1877, prvi je ušao u Niš. Po povratku iz Beča postavljen je za komandira 2. čete inžinjerijskog bataljona, odakle je u novembru 1882. premešten za šefa štaba inžinjerijskog puka. Na tom položaju ostao je do 5. januara 1884, kada postaje komandir 5. čete 1. inžinjerijskog bataljona. Uoči Srpsko-bugarskog rata našao se na mestu vršioca dužnosti načelnika štaba Drinske divizije. Ovu dužnost, kao načelnik, vršio je i u ratu. Sa tog položaja, oktobra 1887. godine postavljen je za komandanta 6. pešadijskog bataljona.
U aprilu naredne godine postao je vršilac dužnosti šefa Spoljnog odseka Operacijskog odeljenja Glavnog generalštaba. Tokom devedesetih godina obavljao je veći broj dužnosti pri centaralnoj vojnoj upravi. Bio je vršilac dužnosti načelnika Operacijskog odeljenja Ministarstva vojnog, zastupnik načelnika Glavnog generalštaba, načelnik Opštevojnog odeljenja Ministarstva vojnog i pomoćnik načelnika štaba komande Aktivne vojske. Sa ovog, položaja u oktobru 1900. premešten je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Deo ovog perioda, od marta 1895. do marta sledeće godine, proveo je i u trupi, kao komandant 9. pešadijskog puka. Potom je bio komandant Šumadijske, a od aprila 1902. Timočke divizijske oblasti. U istom razdoblju, od avgusta 1901, postao je i član Višeg vojnog saveta. Od 2. jula 1903. stavljen je u penziju. U Prvom balkanskom ratu, kao pukovnik u penziji, bio je komandant Timočke divizijske oblasti. Na toj dužnosti dočekao je i srpsko-bugarski sukob. Od vojnika trećeg poziva formirao je Timočku vojsku. Njome je na Planinci, 23-24. juna, odbio napad Bugara, a potom 2. jula prešao u ofanzivu. Tom prilikom zauzeo je Kulu i Belogradžik, a opseo Vidin. Zbog ratnih zasluga, 1. novembra 1913. je reaktiviran i istovremeno unapređen u čin generala, a građani Zaječara, u znak zahvalnosti, učinili su ga svojim počasnim građaninom. U Prvom svetskom ratu našao se na položaju komandanta Timočke divizije 2. poziva. Posle trodnevnog boja, njegova divizija je 10. avgusta 1914. preotela Šabac.
U septembru iste godine postavljen je za komandanta Užičke vojske. Na njenom čelu, u oktobru i novembru 1914. vodio je borbe na Senkoviću, Paklinku, Točioniku, Babjaku i Semeću. Posle pada Čačka, 12 novembra bio je prinuđen da se povuče iz Užica. U nastupajućoj ofanzivi ka Suvoboru i Rudniku, njegova jedinica nalazila se na levom krilu Prve armije. Goneći neprijatelja, Aračićeve trupe uspele su da 29. novembra uđu u Užice. Tu je oboleo od tifusa i ubrzo umro.
U Vojnoj akademiji Aračić je bio honorarni i redovni profesor. U više navrata: od 12. septembra 1893. do 1. septembra 1896, od 21. juna 1897. do 1. marta 1899. i od 26. marta 1900. do 18. avgusta 1901. predavao je đeneralštabne poslove sa ratnom igrom. Godine 1893. i 1901. bio je i član akademskog saveta ove ustanove. Od oktobra 1900. do oktobra naredne godine bio je i urednik vojnog časopisa Ratnik. Kratko, tokom 1898, uređivao je i Službeni vojni list. Uz pomenute, Aračić je obavljao i mnoge druge dužnosti. Kao predsednik i član bio je u komisijama za polaganje podoficirskih i oficirskih ispita. Godine 1895. bio je i član vojno-kasacionog suda.
Odlikovanja: domaća: Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima 4. reda, Orden Miloša Velikog 2. reda, Orden belog orla 3. i 5. reda Orden takovskog krsta sa mačevima 5. reda, Orden takovskog krst 2. i 3. reda, Srebrna medalja za hrabrost, Medalja za vojničke vrline, Srebrna medalja za revnosnu službu, Spomenica ratova 1876-1878.
Strana: Rusko - Orden Sv. Stanislava sa mačevima Z.reda, Crnogorsko - Orden Danila 3. reda, Francusko - Orden Legije časti 4. red
