Александар Ј. Машин
(1857-1910)
Рођен је 24. маја 1857. у Београду, а умро 1910. године у Београду.
Након завршетка шест разреда гимназије у Београду, ступио jе 1871. године у Артиљеријску школу, коју је завршио 1876. године, када је произведен у чин пешадијског потпоручника. Завршио је Вишу школу Војне академије, двогодишњу официрску школу у Бечу и ђенералштабну припрему, те постао ђенералштабни капетан прве класе 1885. године. У чин потпуковника унапређен jе 1893. године, а чин пуковника је добио 1898. године.
Пензионисан је 1900. године, реактивиран 29. маја 1903, када се укључио у Мајски преврат као најстарији официр. Поново је пензионисан 29. маја 1906, и то на захтев владе Велике Британије.
Важније дужности: рад у штабу Добровољачког корпуса на Дрини (у рату 1876), командант пешадијског батаљона (у ратовима 1877-1878. и 1885), командант пешадијског пука, професор Војне академије, начелник штаба дивизије, војни изасланик у Бечу (1897-1898), посланик на двору црногорског кнеза (1897-1898), изасланик Србије на Хашкој конференцији (1899), министар грађевина (1903), командант Дунавске дивизијске области (1904) и др.
Као војни писац и преводилац објављивао је запажене чланке и преводе, највише у часопису „Ратник".
Одликован је Орденом таковског крста трећег степена, Орденом белог орла трећег степена, Орденом Карађорђеве звезде другог степена, Орденом Милоша Великог четвртог степена, Златном медаљом за храброст, Сребрном медаљом за храброст, споменицама ратова 1876, 1877-1878. и 1885. године, те Споменицом краља Петра Првог.
