Блазнавац Миливоје
(1824-1873)
Рођен је 4. маја 1824. у cелу Блазнави, округ Крагујевачки, од оца Петра, сеоског трговца и мајке Петрије. Умро је 23. марта 1873.године. Био је ожењен Катарином, кћерком Анке Константиновић, унуком Јеврема Обреновића. Имао је сина Војислава, будућег официра, те кћер Милицу.
Основну школу учио је у Блазнави. По свршетку буне, 1849. годнне, отишао је у Француску, где је у Мецу, према неким подацима, похађао и завршио курс за при- правнике за Генералштаб (Војноапликациона школа).
Унапређен у чин поручника 5. јула 1846, штабс-капетана 29. јуна 1847, мајора у мају 1849, потпуковника 15. децембра 1855. пуковника 15. јануара 1858. и генерала 10. августа 1872.
Дужности: по завршетку основне школе, радио је као помоћник у радионици свог оца. Касније се осамосталио и бавио бојаџијским занатом. Као осамнаестогодишњак прешао је у државну службу. Априла 1842. постаје практикант начелства Рудничког округа. Септембра исте године премештен је у престоницу, за практиканта Министарства унутрашњих дела. На овој дужности, у децембру 1842. унапређење у звање канцеларисте. Фебруара 1845. постао је секретар начелства Београдског округа. Са овог места 7. августа 1846, прешао је у војну службу. Као добровољац, активно је учествовао у догађајима у Војводини 1848/49. По свршетку буне, 1849. године, послат је прво у Беч, а затим у Француску, у посебну политичку мисију.
За начелника Војног одељења Министарства унутрашњих дела, а у исто време и ађутанта њ. в. кнеза Александра Карађорђевића, постављен је по повратку из Француске, 17. децембра 1855. Поред редовне дужности, у периоду 1855-1857. године, неко време био је и вршилац дужности управника вароши Београда. После Светоандрејске скупштине 1858. и повратка кнеза Милоша на престо удаљен је из службе и, практично, интерниран у своје место, Блазнаву. Реактивиран је у војну службу 1862. године. Исте године, 1. марта, постављен је за начелника новоустројене Артиљеријске управе у Крагујевцу, као пуковник артиљеријске струке. На том положају налазио се до 1865. године. Као начелник Артиљеријске управе, бавио се побољшањем пушака и топова. а за проналазак куршума са већим дометом од дотадашњих, одликовао га је наполитански краљ.
Пушке гриновог и пибодијевог система, које су до тада биле у саставу наоружања војске преправљене су у ново, савременије оружје. Као начелннк Артиљеријске управе истакао се и приликом турског бомбардовања Београда, када је у веома кратком року спремио, опремио и довео са свом потребном опремом, 3000 војника из Крагујевца у Београд.
Реконструкцијом кабинета Илије Гарашанина, 2. априла 1865, постављен је за министра Војног, уместо Иполита Мондена. На тој дужности био је и у кабинету Јована Ристића од 3. новембра 1867. до 21. новембра 1867, па у кабинету Николе Христића од 22. новембра 1867. до 21. јуна 1868. У сва три кабинета истовремено је био и заступник министра грађевина.
Убиство кнеза Михаила Обреновића, 29. маја 1868, изменило је ситуацију. Непосредно после атентата, као министар војни извршио је државни удар и уз помоћ трупа Београдског гарнизона прогласио за наследног кнеза Милана, малолетног унука Јеврема Обреновића. Скупштина, сазвана тим поводом у Београду, под јаким притиском, опкољена војском, потврдила је Миланово ступање на престо, а за намеснике одредила је Миливоја Блазнавца, Јована Ристића и Јована Гавриловића. На новој дужности намесника Блазнавац је остао до пунолетства кнеза Милана, 10. августа 1872. године. Тог дана, кнез Милан, за заслуге учињене кнезу и држави, унапредио га је у чин генерала и дао му мандат за састав нове владе. У новоформираној влади Блазнавац је председник и министар војни. На њеном челу налазио се све до смрти, 23. марта 1873. године.
У Блазнавчеве заслуге спада и укидање дотадашње праксе замене служења у Стајаћој војсци, као и регрутовање коцком, те увођење обавезног служења у војсци. Био је био први генерал у формацији тадашње српске војске.
Одликовања: нема података да је имао српска одликовања.
Страна: црногорско - Орден за независност 2. реда, турско - Орден Меџедије 2. реда, наполитанско - Орден Св. Ђорђе 3. реда, аустријско - Орден Гвоздена круна 1. реда
