Јован Д. Драгашевић
(1836-1915)
Рођен је 16. фебруара 1836. у Пожаревцу, а умро 1915. године у Нишу.
Након завршетка гимназије у Београду, ступио је 1855. године у Артиљеријску школу, коју је завршио 1860. године, када је произведен у чин артиљеријског потпоручника. Положио је испит за ђенералштабног официра, пуковник је постао 1880. године, а пензионисан је 1888. године и унапређен у почасног ђенерала.
Важније дужности: професор Војне академије (од 1860. са мањим прекидима до 1885.) за седам наставних предмета, професор Велике школе, команддир Лицејске легије за време бомбардовања Београда 1862. године, организатор и командир Бугарске легије 1867. године, командант Крушевачке бригаде и на служби у штабу Врховне команде 1876. године, начелник Ађутантског одељења шаба Врховне команде 1877-1878. године, експерт при делегацији Србије на Берлинском конгресу 1878. године, начелник Историјског одељења Главног ђенералштаба (1878-1885), помоћник начелника штаба Врховне команде 1885. године, помоћник начелника Главног ђенералштаба и др.
Као поручник, професор војне историје и географије у Војној академији, под утицајем активности Друштва српске словесности (претече Српске краљевске академије наука, чији је касније постао члан) радио је на сакупљању архивске грађе и писању националне историје, а 1865. године поднео је реферат и план о томе како да се и у Србији организује војноисторијска делатност.
Био је познат и као војни писац, књижевник, уредник (првог војног листа „Војин", затим „Ратника", „Дарданије") и сарадник више листова. Написао је више од 20 књига из географије, историје, стилистике, те збирке песама, путописа, драме и др.
Одликован је Орденима таковског крста другог, трећег и петог степена, орденима светог Саве другог и трећег степена, споменицама ратова 1876-1878. и 1885. године и др.
