Петар Топаловић
(1840-1891)
Петар Топаловић, рођен је 14. септембра 1840. године у Крагујевцу, од оца Милосава, помоћника начелника округа Смедеревског и мајке Анке. Умро је 20. августа 1891. у Београду. Оженио се Ленком, кћерком Ђорђа Пантелића, трговца из Сремске Митровице. Имао је сина Милосава и кћери Драгињу и Анку. Кћи Драгиња била је удата за поручника Љубомира Покорног.
Основну школу учио је приватно. Четири разреда гимназије завршио је у Београду. У војску је ступио као питомац 3. класе Артиљеријске школе, 29. октобра 1855. године. Школовање је завршио 19. августа 1860, као трећи у рангу, од једанаест питомаца. Као државни питомац, 1861. године послат је у Пруску, где је служио при гардијским јединицама. Затим је, по сопственој вољи, 1863. године отишао из војске. Од 1864. до 1866. био је питомац француске Ђенералштабне академије. Током школовања боравио је на пракси у француским јединицама. Праксу је 1867. године обављао и у Топографском одељењу Министарства војног у Паризу.
Унапређење у чинове: каплар, 22. децембра 1856. поднаредник, 16. новембра 1857. наредник, 5. новембра 1859. потпоручник, 19. августа 1860. поручник, 30. јуна 1862. капетан 2. класе, 1. јануар 1870. капетан 1. класе, 27. априла 1873. мајор, 19. јануара 1875. потпуковник, 10. октобра 1876. пуковник, 21. маја 1881. генерал, 22. фебруара 1887.
По завршеној Артиљеријској школи. првим распоредом, одређен је за водника у 1. батаљону Стајаће војске. до децембра 1861. године. После неког времена проведеног ван војске, поново је примљен у чину поручника, 13. јануара 1867. и распоређен за водника у 1. батаљону Стајаће војске. За водника у 4. пољској батерији Стајаће војске одређен је 19. октобра 1867, а већ почетком следеће године. 15. јануара. одређен је на службу у Општевојно одељење Мннистарства војног и за ађутанта кнеза Михаила Обреновнћа.
4. маја 1868. постављен је за штабног официра Шабачке окружне војске. На тој дужности био је до 19. априла 1873, када је поново враћен у Општевојно одељење Министарства војног. Затим је поново прешао у трупу, 12. маја 1874, када је постављен за шефа штаба Артиљеријске бригаде. Исте године, у септембру, заједно са Тихомиом Николићем, одређен је за посматрача на маневрима у Влашкој. Уочи рата са Турском, 10. маја 1876. постављен је за начелника штаба Тимочке дивизије. У току ратних догађаја, 10. августа одређен је најпре на службу у штаб генерала Черњајева, затим 14. октобра за начелника штаба команде 4. бањског кора, па 10. новембра за заступника начелника штаба команде Тимочко-моравске војске и на крају те године за начелника штаба команде Тимочког корпуса. У Тимочком корпусу задржао се до 12. марта 1877, када је и прекомандован на службу у Главни генералштаб. Исте године, у даљим ратним догађајима, од 19. августа био је командант Дунавске дивизије, а од 3. јануара до 9. октобра 1878. командант Ибарске дивизије.
На служби у Ђенералштабном одељењу Главног генералштаба налазио се од 9. октобра 1878. до 2. априла 1880, када је постављен за начелника Ђенералштабног одељења Главног генералштаба. Са ове дужности је, 24. марта 1882, одређен за команданта Тимочке дивизије, а истовремено и вршиоца дужности команданта Тимочког кора.
Од 15. фебруара 1883. био је војни изасланик у Цариграду, а 12. октобра исте године поново је постављен за на челника Ђенералштабног одељења Главног генералштаба. Следеће 1884. отишао је у иностранство да, као домаћи изасланик присуствује маневрима француске војске. Поново је, на кратко време, враћен у трупу 1. септембра 1885, постављењен за команданта Моравске дивизије. У Српско-бугарском рату, после пораза на Сливници, 20. новембра 1885, заменио је Јована Петровића на месту начелника штаба Врховне команде. По завршетку сукоба, у кабинету Милутина Гарашанина је најпре, од 23. марта 1886. године, био министар грађевина, а од 5. фебруара 1887, у истој влади, заменио је Ђуру Хорватовића на дужности министра војног и ту остао до 1. јуна 1887. године.
За команданта Моравске дивизијске области постављен је 26. октобра 1887. За инспектора пешадије Министарства војног одређен је 30. априла 1888. Кратко, у јуну те године, заступао је одсутног Косту Протића на месту министра војног. Последњих година живота био је члан високих војних Комисија - од јануара 1889. члан је Комисије за нову формацију војске, а две године касније, у септембру, постаје и члан Комисије за наставу и организацију војске. Осим командних дужности Топаловић је у више наврата био и професор у Војној академији: од 31. октобра 1873. до 1. октобра 1875, од 25. августа 1878. до 31. августа 1880, школске 1886-1887 и 1889-1890 када је предавао стратегију и историју ратне вештине. Два пута, од 1. до 23. марта 1886. и од 27. марта 1889. до 20. августа 1891. био је и управник ове школе. На овој дужности затекла га је и смрт. Поред наведених, обављао је и друге дужности. Био је судија Војнодисциплинског и Војнокасационог суда, те председник и члан испитних комисија за чинове нижих и виших официра.
Одликовања: домаћа: Орден таковског крста са мачевима 1. и2. реда Орден таковског крста 3. реда, Златна медаља за храброст, Споменица рата за ослобсфење и независност 1876-1878. Споменица на рат 1885-1886. Страна: француско - Орден официрског крста легије части, аустријско - Орден гвоздене круне 2. реда.
