Стојановић Ж. Драгомир
(1878-1943)
Стојановић Ж. Драгомир, арм.генерал (Књажевац, 18. VIII 1878 - Београд, 20. VI 1943) Питомац 28. кл. Ниже и 11. кл. Више школе ВА. На стажу у 22.ап у Версају 1907 -1908. Завршио АШГ у Србији.
На дужностима: од 2. IX 1903. водник у l дн/брдског ап; од 28. X 1903. до 1904. водник у артиљерији 1 наставник у Артиљеријској подофицирској школи у Крагујевцу; од 28. X 1905 -1907 и од 1911-1912. командир бтр у истој школи; од 4. X 1908. кдир 1.бтр/Шумадијског ап; од 24. VIII 1913 - 1914 кдт 2.дн/Тимочког ап.
У ратовима 1912 - 1913: кдир бтр у Шумадиском ап II позива. У рату 1914 - 1918: до 1916. кoмандант дна Шумадијског ап; од III 1916. кдт пољског дн/Шумадијског ап; од 1. V 1916 на служби код делегата у штабу Источне војске; од 1916 - 17 начелник штаба кд-е артиљерије 2. армије; од 1. XII 1917 у Школи гађања у Белфору, а потом у 60.див. на Вердену; од 1. III 1918 наставник "Тактике артиљерије" у Артиљеријској школи гадања у Солуну; од 15. VII 1918 у Оперативном одсеку Артиљеријског од. ВК. После рата: в.д. начелника Артиљериског од. штаба ВК; од 14. II 1920 кдт 1. пука тешке артиљерије; од 10. III 1921 наставник "Тактике артиљерије са Ратном службом" у Артиљеријској школи гађања; од 16. I 1923. наставник у Артиљеријској и Пешадијској школи гађања; од 17. IV 1923. кдт арт.брг Босанске див.обл; од 17. IX 1923. кдт Дравске див.обл; од 30. XII 1925 инспектор артиљерије МВМ; од 4. X 1929. први ађутант краља; од 6. IV 1931. до 18. IV 1934. министар војске и морнарице; од 8. VI 1934. до 13. XI 1936. кдт 1 арм.обл. Пензионисан 11. XII 1936. У АР кдт II арм.обл - ратне. Заробљен, али није одведен у логор.
Унапређен у чин: арт. ппоручника 1898; капетана 1908; мајора 5. V 1911; ппуковника 31. X 1913, пуковника 1. X 1915; див.генерала 21. X 1923; арм. генерала 17. X 1930. Одликован КЗМ III i IV (два пута).
Породичне прилике: отац Живко трговац из Зајечара, мајка Анка из Соко Бање; од 1905. ожењен гдицом Катарином кћерком генерала Михаила Рашића; деца: син Љубомир, кћерке Анка и Лепосава; кћерка Анка удала се 1933 за арт. капетана Владимира Г. Перића. До АР са станом у Авалској бр. 12/11. Сахрањен на Новом гробљу, парцела 79. БИБЛ: Тактика артиљерије 1-2. (Сарајево 1921, 1922).
