Светозар Т. Нешић
(1851-1927)
Светозар Т. Нешић је рођен је 12. новембра 1851. у Неготину, а умро 1927. године у Београду. После завршетка полугимназије у Зајечару и два разреда реалне гимназије у Београду, ступио је 1869. године у Артиљеријску школу, коју је завршио 1874. године, када је произведен у чин артиљеријског потпоручника. Преведен је у ђенералштабну струку 1885. године. Завршио је Вишу школу Војне академије.
Важније дужности: начелник штаба Крајинске бригаде (у ратовима 1876. и 1877-1878), в. д. начелника штаба Тимочке дивизије, референт у Главном ђенералштабу, ордонанс официр краља Милана, референт у Оперативном одељењу Врховне команде (1885), војни изасланик у Цариграду, командант Четрнаестог пешадијског пука, начелник Оперативног одељења штаба Команде активне војске и уједно в.д. начелника штаба, професор на Вишој школи Војне академије (1894-1899. и 1900-1903), начелник Историјског одељења Главног ђенералштаба (1897.и 1901) и др. Као в. д. начелника Главног ђенералштаба, 1903. године, израдио је Правило и план мобилизације целокупне војске и уређење позадине према источном и јужном фронту, а такође и Ратни план за рат са Турском који се у свему поклапао са спроведеним планом 1912. године. Због болести, на свој захтев, пензионисан је 1905. године.
Као војни писац објавио је више радова, претежно у „Ратнику", и шест књига, од којих издвајамо „Издавање заповести" (1899).
Одликован је Орденом таковског крста са мачевима петог степена, Орденом таковског крста другог степена, Орденом белог орла трећег степена, Орденом Милоша Великог четвртог степена, Сребрном медаљом за храброст, Златном медаљом за ревносну службу у ратовима, Медаљом за војничке врлине, споменицама ратова 1876, 1877-1878. и 1885. године, Споменицом краља Петра Првог и Гардијском споменицом.
